Dojenje je od izuzetnog prirodnog, zdravstvenog, razvojnog, nutritivnog i ekonomskog značaja za bebu, majku i porodicu u celini.
Sastav majčinog mleka je karakterističan i prilagođen potrebama novorođenčeta. U mleku se nalaze različiti hormoni, enzimi i faktori rasta koji podstiču pravilan rast i razvoj bebe. Poznata je imunološko-zaštitna uloga mleka, te prisustvo faktora u mleku koje organizam novorođenčeta u početku ne stvara u dovoljnoj količini, kao što su određeni enzimi varenja, imunoglobulin A, taurin, nukleotidi i dugolančane polinezasićene masne kiseline.
Volumen izlučenog mleka je relativno konstantan tokom prvih 4-5 meseci nakon rođenja (raspon od 450 do 1200mL / dan). Taj volume se može prilično konstatno održavati čak i kada majka nije u mogućnosti konzumirati dovoljno kvalitetnu hranu.
Ako dođe do prevremenog porođaja treba imati u vidu da će i mleko imati drugačiji sastav u odnosu na mleko nakon terminske trudnoće, tj. tokom prvih mesec dana će održavati sastav sličan kolostrumu. Prelazak kolostruma u zrelo mleko će ići takođe sporije i trajaće duže.
Pozitivan efekat dojenja se održava i u budućem životu novorođenčeta. Smatra se da obezbeđuje zaštitu od raznih hroničnih i akutnih bolesti kao što su Kronova bolest, astma, gojaznost, dijabetes tip 1, bolesti donjeg respiratornog sistema, neka infektivna oboljenja, sindrom iznenadne smrti novorođenčeta itd. Neka istraživanja pokazala su da deca koja su imala prirodnu ishranu dojenjem mogu imati viši rezultat u pojedinim testovima inteligencije.
Kod majki smatra se da dojenje može smanjiti rizik od nastaka visokog krvnog pritiska, dijabetesa tip 2, kao i maligniteta jajnika i dojke.
Postoje različite preporuke u vezi trajanja u učestalosti dojenja. Prema vodiču Svetske zdravstvene organizacije peporučuje se isključivo dojenje do 6 meseci starosti bebe, a kombinovana ishrana sa odgovarajućom raznovrsnom ishranom prilagođenom uzrastu, uz dojenje - do 2. godine života.
Prirodni preparati i dojenje
Smatra se da određene biljke i namirnice mogu pogodovati dojenju. U tu svrhu mogu se primenjivati u obliku čaja anis, kopriva, bazilika, šipak, komorač, kumin i biljka Silybum marianum, ili u narodu poznata kao mlečni čkalj, ili gujina trava. U ishrani se preporučuje voće i povrće, masna riba, visokoproteinska ishrana.
Sa druge strane smatra se da povećani unos tečnosti verovatno ne utiče značajnije na količinu mleka, tj. porodilje treba da vode računa da unose adekvatnu količinu tečnosti na dnevnom nivou, ali da preteran unos tečnosti verovatno neće pojačati volumen lučenja mleka.
Praktičan savet za korišćenje viška mleka
Ukoliko nakon dojenja preostane višak mleka koje majka želi da kasnije upotrebi postoje određena pravila (CDC preporuke). Isceđeno, ili ispumpano mleko iz dojke se može kao sveže koristiti do 4h nakon toga. Ukoliko se čuva u frižideru (na 4°C) treba ga upotrebiti u naredna 4 dana. Ukoliko se stavi u zamrzivač (-18°C) najbolje je da se iskoristi u roku do 6 meseci, ali je prihvatljivo i do 12 meseci. Ako je mleko već bilo zamrznuto, pa se odmrzne treba ga iskoristiti u roku 1-2h. Ako se stavi u frižider može se koristiti u narednih 24h. Prethodno odmrznuto majčino mleko nikada ne treba ponovo zamrzavati.
Dojenje u odnosu na alkohol, lekove i pušenje
ALKOHOL
Umereno konzumiranje alkohola smatra se da ne utiče negativno na novorođenče, pri čemu se to odnosi na jedno piće na dan. Međutim, najbolja opcija za svaku dojilju i njeno dete jeste da se alkohol ne uzima. Ukoliko se uzimaju veće količine alkohola to može negativno uticati na rast i razvoj deteta.
Nivo alkohola u krvi je obično najviši u majčinom mleku 30-60 minuta nakon konzumiranja alkoholnog pića, a obično se može otkriti u majčinom mleku otprilike 2-3 sata nakon uzimanja alkohola. Povećanjem količine unetog alkohola povećava se i vreme tokom kojeg se može alkohol naći u mleku, ali svakako su bitni i drugi faktori kao što je količina i vrsta alkoholnog pića, da li se uzima na prazan stomak, ili uz hranu, brzine razgradnje u organizmu i slično.
Viši nivo alkohola može delovati na smanjenje lučenja mleka, pa vremenom može doći i do skraćenja trajanja dojenja zbog smanjene proizvodnje mleka. Alkohol može negativno uticati na razvoj bebe i ritam spavanja.
Pored svega, dojilje koje piju alkohol zbog pripitog stanja mogu biti nesposobne da brinu o novorođenčetu.
Ukoliko se unapred predviđa konzumiranje alkohola (neka proslava, slavlje i slično) rešenje bi moglo biti ekspresija mleka iz dojki i korišćenje tog mleka za ishranu dok alkohol ne izađe iz krvotoka i samim tim mleka u dojkama.
LEKOVI
Većina lekova koju dojilja koristi može da prođe i u majčino mleko, ali većina nema značajniji efekat na zdravlje novorođenčeta. Postoje retki lekovi koji su u potpunosti kontraindikovani. Pri propisivanju lekova dojiljama treba imati u vidu nekoliko faktora: potrebu dojilje za lekom, uticaj leka na stvaranje mleka, koliki je prolazak lekovite supstance u mleko, učestalost dojenja, uzrast novorođenčeta i potencijalne neželjene efekte na novorođenče.
PUŠENJE
U odnosu na pušenje postoje dva negativna efekta: ulazak štetnih materija iz duvana preko majčinog organizma u mleko, a drugi je pasivno pušenje. Osnovna preporuka je da se i zbog zdravlja majke i zdravlja deteta razmotri prekid pušenja. Primećeno je da bilo da majka doji, ili hrani bebu formulom, ukoliko puši kod dedeta je povećan rizik od sindroma iznenadne smrti novorođenčeta (SIDS), kao i za bolesti i poremećaj funkcije pluća.
Svakako je preporuka da i majke koje puše doje svoju decu zbog velikog pozitivnog efekta koje dojenje ima. Pri tome se trebaju pridržavati osnovnih jednostavnih pravila: ne pušiti u blizini deteta, pušiti napolju, redovno prati ruke i menjati odeću nakon pušenja, a pre dojenja.
Comentários