Često kada žena koja planira trudnoću postavi pitanje kako se fizički pripremiti za trudnoću, savetuje se zdrava i kvalitetna ishrana, umerena fizička aktivnost, „zdravi stilovi života“ bez duvana, alkohola i narkotika, uzimanje suplemenata, pre svega folne kiseline i slično. Međutim, postavlja se pitanje koliko je moguće zaštititi sebe i potomstvo obzirom na izloženost raznim zagađenjima koje su produkt modernog doba.
U svetu je poslednjih godina urađeno preko 40 studija u kojima je pregledana krv iz pupčane vrpce nakon porođaja. U svakom uzorku, a bilo ih je preko 30 000, utvrđeno je prisustvo nataloženih toksičnih industrijskih materija, koje su u našim životima i životnoj sredini postale prisutne posle II svetskog rata, nakon razvoja moderne industrije. Te materije se u stranoj literaturi označavaju kao per- i polifluoroalkil supstance (PFAS). Ima ih par hiljada, ali se posebno izdvajaju perfluorooktanoična kiselina (PFOA) i perfluorooktan sulfonat (PFOS), a u današnje vreme se razvijaju i nove.
Zajednička karakteristika svih PFAS je da se sporo razgrađuju i vremenom ugrađuju u ljudski organizam i okolinu. U ljudskom organizmu se talože u masnom tkivu i zadržavaju se decenijama. Pored pupčane vrpce nađeno je prisustvo ovih hemikalija i u drugim organima, telesnim tečnostima, kao i majčinom mleku. Mogu se uneti putem kontaminirane hrane, vode, udisanjem kontaminiranog vazduha i prašine, naći u zemljištu, predmetima široke potrošnje, vodootpornim produktima, odeći, pojedinim posudama za skladištenje hrane (npr. za brzu hranu), podlogama, tepisima, peni u aparatima za gašenje požara itd...
U 16 od pomenutih studija utvrđena je veza ovih materija iz pupčane vrpce sa promenama u lipidnim materijama i iz krvi i negativan uticaj na fetalni razvoj. U oko 14 studija je uočena veza između prisustva ovih materija u pupčanoj vrpci, sa njihovim prisustvom i zdravstvenim rizicima u kasnijem životnom dobu.
Smatra se da prisustvo PFAS hemikalija može doprineti promenama u sastavu masnih materija u krvi, razvoju metaboličkih bolesti, kao npr. dijabetesa i gojaznosti, porastu jetrenih enzima, nastanku neuroloških oboljenja, karcinoma, imunosuoresivnih bolesti, oboljenja štitne žlezde, bubrega, kardiovaskularnih bolesti i poremećaja razvoja, kao što je smanjenje porođajne mase i smanjenje obima trbuha tokom razvoja bebe u materici (tzv. zastoj u rastu). Zbog mogućeg imitiranja estrogene funkcije veća je učestalost poremećaja razvoja genitourinarnog trakta, naročito kod dečaka, karcinoma testisa i smanjenog broja spermatozoida u kasnijem životnom dobu. Neke studije ukazuju da ove materije mogu povećati učestalost pojedinih psiholoških poremećaja, npr. autizma i ADHD - poremećaj pažnje s hiperaktivnošću. (Skogheim et al. 2021)
Obzirom na značaj pupčane vrpce tokom trudnoće, koja predstavlja nezamenljivu vezu između majke i bebe, može se zaključiti da prisustvo PFAS hemikalija u pupčanoj vrpci predstavlja rizik za rast i razvoj bebe od najranijeg perioda i da se izloženost ovim štetnim materijama nastavlja i tokom daljeg rasta i razvoja. Pošto su PFAS materije u velikoj meri prisutne u životnoj okolini ostaje pitanje da li i na koji način bi se moglo delovati na smanjenje uticaja PFAS hemikalija na ljudsku populaciju.
Sa druge strane ovi podaci ukazuju na značaj koji majka i njena ukupna zadravstvena dobrobit imaju u planiranju trudnoće i tokom samog razvoja bebe. Iako se na neke faktore koji mogu delovati na razvoj bebe teško može delovati (kao što je prisustvo PFAS hemikalija), postoji niz psiho-fizičkih faktora i okolnosti na koje možemo uticati i koje možemo prilagoditi kako bi se obezbedila što bolja startna pozicija za svakog pojedinca koji će doći na ovaj svet.
Comments