Kada par sazna da je trudnoća postignuta, počinje niz pripremnih radnji za dolazak potomstva. Oko polovine trudnoća nastaje neplanirano, ali će se i u tom slučaju većina parova prilagoditi novonastaloj situaciji i početi da planira novo poglavlje u životu. Fokus budućih roditelja najčešće je na periodu koji će uslediti tek kada se dete rodi i bude fizički prisutno.
Ako želimo da se vratimo unazad i delujemo preventivno i svesno, treba znati da je dokazana važnost ranog uključivanja u planiranje trudnoće. Ovo možemo nazvati "veoma ranim roditeljstvom", koje počinje još pre začeća. (Chamberlain, 1997) Na taj način se obezbeđuje adekvatna psiho-fizička priprema za očekivanu trudnoću i porođaj i obezbeđuju što bolji uslovi za razvoj budućeg potomstva.
Koncept svesnog začeća se odnosi na poznavanje i razumevanje lične želje za potomstvom, odgovornost i planiranje najbolje prakse i najoptimalnijih uslova za ispunjenje potrebnih faktora za što bezbrižniji dolazak novog života na ovaj svet.
Ako govorimo o fizičkom i medicinskom pogledu na svesno začeće, budući odgovorni roditelji treba da sagledaju sopstveno fizičko i mentalno zdravlje i ukoliko poseduju istoriju nekih hroničnih bolesti (dijabetes, insulinska rezistencija, oboljenje štitne žlezde, povišen pritisak i slično, ili sa druge strane anksioznost, depresiju, psihološke i psihičke smetnje), treba da se posavetuju sa stručnim licem odgovarajuće oblasti u vezi daljih životnih navika i terapije.
Ukoliko je buduća majka lečila, ili leči neku genitalnu infekciju potrebna je kontrola ginekologa i uzimanje odgovarajućih briseva. Redovni ginekološki pregledi su svakako osnova reproduktivnog zdravlja svake žene.
Ono što u pripremi za trudnoću svi mogu da urade jeste preispitivanje i promena nekih štetnih navika i načina života, mogu da promene stresno, ili nasilno okruženje i koliko toliko pobegnu od toksičnih materija (od nekih štetnih materija ne možemo pobeći i o tome možete pročitati ovde). Ono što se svakako savetuje jeste prestanak pušenja, pijenja alkohola i/ili upotrebe pojedinih supstanci. Prema određenim studijama i budući očevi bi trebalo da ne piju alkohol 6 meseci pre začeća, obzirom da alkohol može da ošteti spermatozoide i da je primećena veća učestalost urođenih srčanih bolesti kod dece očeva koji piju alkohol. (Qin 2019).
Dalje, preporučljivo je proveriti krvnu grupu, vakcinalni status, svakodnevno preventivno koristiti folnu kiselinu (buduća majka i to 400-600 mcg, po potrebi i više), steći i usvojiti zdrave stilove života (uključiti pravilnu i redovnu ishranu, fizičku aktivnost, obezbediti dovoljno vremena za odmor i san i sl.). Budući roditelji takođe mogu proveriti porodičnu medicinsku istoriju i obratiti pažnju na sopstveno mentalno zdravlje. (CDC vodič za pripremu za trudnoću 2023)
Pored svega navedenog, puni potencijal svesnog začeća možemo iskoristiti ako uključimo mentalnu i duhovnu svest o željenoj trudnoći. Donošenje svesne odluke o trudnoći, razmišljanje o potomstvu, zamišljanje sopstvenog deteta i stavljanje u kontekst porodice je nešto što doprinosi boljoj fizičkoj, psihičkoj i emocionalnoj pripremi za dolazak bebe u bliskoj budućnosti. (Chamberlain 1997, Axness 2012) Ako pogledamo saznanja o važnosti brige o sredini u kojoj želimo da se naše potomstvo razvija, možemo videti da čak i pojedinačne ćelije, njihovo umnožavanje i funkcija zavise od sredine. Ćelije pamte okruženje u kojem se nalaze i u skladu s tim prilagođavaju svoju funkciju. Slični uslovi postoje i ako je reč o oplodnji i stvaranju zigota, odnosno embriona. Stanje životne sredine i ćelijske memorije koje će nastupiti u vreme oplodnje i početka novog života mogu biti osnova koja će oblikovati dalji razvoj. (Axness 2012, Lipton 1998) Poznato je da ukoliko okruženje nije optimalno za razvoj i ako postoji hronični stres, ili izloženost štetnim materijama i okruženju, može doći do zastoja u rastu i prilagođavanju jedinke na uslove preživljavanja. Kasnije u životu, ova stanja će ćelije organizma upamtiti i često može doći do određenih hroničnih fizičkih, ili psihičkih poremećaja i bolesti. (Axness 2012, Weinstein 2016) Tipično je saznanje u oblasti akušerstva da će deca koja su tokom trudnoće bila označena da imaju "zastoj u rastu" u velikom procentu u kasnijem životu razviti kardiovasklarno oboljenje, hipertenziju, dijabetes, porast lipida u krvi, metabolički sindrom, astmu, malignitet, ili neuro-kognitivni deficit (D'Agostin et al, 2023, Armengsud et al 2021), ali postoji i veća učestalost nastanka psiholoških poremećaja - depresija, opsesivno-kompulzivni poremećaji, autizam, ADHD - poremećaj pažnje s hiperaktivnošću (Pettersson et al. 2019). Konačno, ne možemo govoriti o svesnom začeću, a da ne pomenemo da iako je majka označena kao „primarno mesto“ razvoja novog života (mesto začeća, razvoja trudnoće i osnovna uloga u postporođajnoj nezi deteta), idealni uslovi u konceptu svesnog začeća i veoma ranog roditeljstva zahtevaju prisustvo i učešće partnera. Kroz simbiozu, u kojoj jedna strana dopunjuje drugu, stvara se neophodna energija koja postavlja osnovu za optimalan razvoj željene bebe.
U interesu svakoga ko planira potomstvo jeste da obezbedi najbolje uslove za razvoj buduće trudnoće. To zahteva svest, razumevanje i spremnost budućih roditlja da se prilagode u ovom smislu. Svesno začeće, kao kombinacija fizičke, mentalne, emocionalne i duhovne svesti, želje i odgovornosti za potomstvo, treba da bude prioritet u oblasti planiranja porodice.
コメント