Danas se zna da postoji znatan uticaj životne sredine na razvoj fetusa tokom trudnoće, kako u pogledu fizičkih karakteristika, tako i u odnosu na emocionalni, bihevioralni i kognitivni razvoj. Studije na životinjama su pokazale da stres tokom trudnoće može imati dugotrajne efekte na neurološki razvoj potomstva. Sve više istraživanja pokazuje da psihosocijalni, kulturološki i ekološki stresori koji se doživljavaju tokom trudnoće mogu imati štetan uticaj na trudnoću i zdravlje majke i bebe. Prenatalni stres može ostavljati posledice koje se mogu prenositi kroz generacije usled promene u ekspresiji gena pod uticajem različitih stresora, koji sa druge strane utiču na funcionisanje neurološkog, endokrinog i imunog sistema.
Prenatalni stres može varirati od ozbiljnog (npr. traume), preko umerenog (npr. promene životnih uslova), do blagog (npr. uobičajene svakodnevne brige kod kuće, na poslu i sl.). Pojam psihosocijalnog stresora obuhvata promene i brige koje nisu vezane za samu trudnoću, kao što su na primer promene u ličnom životu, statusu posla, finansijski problemi, promene u uslovima stanovanja, zatim nasilje u porodici i poremećeni porodični odnosi itd. Ovi stresori obično zahtevaju adaptivno prilagođavanje ponašanja pogođene osobe. Sa druge strane postoji stres koji je „specifičan za trudnoću“ i odnosi se na brige o stvarima koje su direktno povezana sa samom trudnoćom, kao što je zabrinutost za ishod same trudnoće, zdravlje bebe i njen kasniji razvoj, kao i neizvesnosti vezane za očekivane životne promene koje dolaze sa majčinstvom.
Odgovor majke na prenatalni stres.
Tokom trudnoće endokrini, nervni i imuni sistem se prilagođavaju da podrže uspešnost trudnoće. Među fiziološkim promenama koje se javljaju kod trudnica su one koje imaju tendenciju da smanje reagovanje na stres preko hipotalamo-hipofizno-nadbubrežne osovine i menja se aktivnost imunog sistema ka antiinflamatornom delovanju.
Prenatalni stres utiče na trudnoću tako što ometa ove fiziološke procese. Dejstvom jakog i hroničnog stresa dolazi do aktivacije odgovora organizma na stres, te povećanog lučenja kortikotropin oslobađajućeg hormona, koji stimuliše stvaranje proinflamatornih citokina u trudnoći. Ovaj proinflamatorni efekat stresa može negativno uticati na razvoj hipotalamo-hipofizno-nadbubrežne osovine kod bebe, a takođe imati i štetan efekat na zdravlje same trudnice tokom i nakon trudnoće. Trudnice koje su izložene stresu više su podložne infekcijama i drugim bolestima usled izmenjenog imunog odgovora. Na ovu podložnost utiču i izmene ponašanja trudnice koja je u stresu - može doći do poremećaja ishrane, smanjene fizičke aktivnosti, poremećaja ritma sna i odmora, a veća je i sklonost ka razvoju preeklampsije i gestacijskog dijabetesa.
Između 8% i 13% žena razvije anksiozni, ili depresivni poremećaj tokom trudnoće. Neke sprovedene ankete pokazuju da depresiju u trudnoći oseti i do 30% žena. Mnoge žene već imaju takvu dijagnozu kada zatrudne. Kod većeg broja ovih žena postoji veća povezanost sa ranijim, ili aktuelnim životnim stresovima. Primećeno je da čak i kod blažih subkliničkih oblika depresije i anksioznosti postoji povećana sklonost ka neželjenim ishodima trudnoće kao što su smanjeni rast bebe i prevremeni porođaj. Sa druge strane smatra se da postoji uticaj depresije i anksioznosti majke na emocionalnu disregulaciju i neurološku izmenjenost kod potomstva.
Uticaj stresa na ishod trudnoće
Uticaj stresa na zdravlje i razvoj bebe nije uvek isti i dosta zavisi od jačine stresa i dužine trajanja tj. izloženosti majke stresu. Čak i manji, a česti stresovi mogu imati negativan uticaj. Istraživanja su pokazala da je kod jakog stresa u periodu oko i u trudnoći (npr. smrt partnera, razvod i sl.) veća učestalost pojave pobačaja, srčanih mana kod bebe, defekata neuralne cevi i pojave izolovanog rascepa usne. Smatra se da jače izražen stres tokom prvog trimestra trudnoće povećava učestalost psihičkih poremećaja, posebno šizofrenije, kod potomstva.
Manje izraženi stresovi, kao i "stres u vezi same trudnoće" mogu uticati na smanjeni rast bebe i prevremeni porođaj, a samim tim i na porast komplikacija koje mogu nastati kao posledica prevremenog porođaja. Takođe, češća je pojava alergija i astme.
Novije studije ukazuju da postoji uticaj stresa kod majke na bihevioralni, psihološki i imunološki razvoj kod potomstva i da se ovi negativni uticaji mogu prenosti i generacijski, usled promene u ekspresiji određenih gena.
Prenatalni stres izaziva oslobađanje glukokortikoidi kod majke koji ulaze u bebinu cirkulaciju i utiču na razvoj nervnog sistema kod bebe. Neuroni u hipokampusu bebe (delu mozga koji je u velikoj meri uključen u procese učenja i pamćenja) razvijaju veliki broj glukokortikoidnih receptora i postaju posebno osetljivi na efekte stresa, odnosno dolazi do izmene u razvoju ovih osetljivih sruktura mozga. Nakon rođenja kod ove dece primećena je veća učestalost poremećaja ponašanja i pažnje, hiperreaktivnosti, afektivnih poremećaja.
Kako pomoći?
Istraživanja u vezi uticaja stresa kod trudnica na potomstvo ukazuju da ako želimo najbolje rezultate za našu decu, potrebno je obezbediti najbolju moguću emocionalnu i psihološku potporu trudnicama. Pored redovnih pregleda koja se vrše tokom praćenja trudnoće trebalo bi više pažnje posvetiti ovom aspektu razvojnih rizika i pružiti pomoć ukoliko je potrebna. Poražavajuća je činjenica da u današnje vreme većina anksioznosti i depresije u trudnoći i dalje ostaje neotkrivena i nelečena.
Comments