Put ljudskog razvoja počinje u materici, gde složena interakcija bioloških procesa oblikuje formiranje novog života. Poslednjih godina istraživanja su ukazala na sposobnost nerođenih beba da reaguju na spoljašnje stimuluse, pružajući fascinantan uvid u njihova čulna iskustva pre nego što dođu na ovaj svet.
Auditivna stimulacija.
Jedno od najranijih čula koje se razvija u materici je sluh. Studije koje koriste ultrazvučnu tehnologiju pokazale su da su bebe već u 16. nedelji trudnoće sposobne da reaguju na spoljašnje zvukove. Posebno se pokazalo da majčin glas izaziva jedinstvene reakcije. Prema studiji objavljenoj u časopisu Ear and Hearing, bebe pokazuju povećan broj otkucaja srca i pokrete tela nakon izlaganja majčinom glasu, što ukazuje na rano prepoznavanje poznatih zvukova. (Kisilevski et al., 2009.).
Vizuelna stimulacija.
Iako je materica mračno okruženje, studije su otkrile da svetlost može da prodre kroz zid materice, omogućavajući bebama da primete promene u osvetljenosti. Koristeći napredne tehnike snimanja, istraživači su primetili kako bebe reaguju na svetlost menjajući svoj položaj i brzinu kretanja. Ovo sugeriše da čak i u odsustvu detaljnih vizuelnih iskustava, bebe u materici mogu imati rudimentarnu svest o igri svetlosti i senke. (Hepper, P.G., 2016.).
Taktilna stimulacija.
Čulo dodira je ključno za ljudski razvoj, a studije su pokazale da bebe u materici reaguju na taktilnu stimulaciju. Nežni dodiri majčinog stomaka povezani su sa povećanim pokretima bebe, što ukazuje na povećanu osetljivost na spoljašnji dodir. Pored toga, studije sugerišu da do trećeg trimestra bebe mogu da reaguju na specifične tipove taktilnih stimulusa, kao što su vibracije. (DiPietro, J.A., 2012.).
Emocije majke.
Osim fizičkih stimulusa, emocionalno stanje majke takođe može uticati na nerođeno dete. Istraživanja su pokazala da nivo stresa kod majke može uticati na ponašanje bebe. Visoki nivoi hormona stresa kod majke, kao što je kortizol, povezani su sa promenama u srčanom ritmu i aktivnosti bebe, naglašavajući složenu vezu između majčinih emocija i razvoja bebe (Glover, V., O'Connor, T.G., O'Donnell, K., 2010.).
Ukus i miris.
Bebe su u stanju da otkriju i reaguju na ukuse i mirise kroz plodovu vodu, što je dokazano u studiji u kojoj je trudnicama davan anis (slatki komorač). Nakon rođenja bebe su pokazivale konstantnu sklonost ka aromi anisa, dok bebe čije majke nisu konzumirale ovu biljku ili nisu pokazivale zainteresovanost, ili su imale odbojnost (Schaal, B., Marlier, L., & Soussignan, R. 2000). U drugim studijama praćena je ultrazvučno reakcija bebe na različite ukuse koje je konzumirala majka. Te reakcije su varirale od radosti, do tuge i negodovanja u zavisnosti od prijatnosti i ukusa konzumirane namirnice (Ustun B. et al, 2022.).
Važno je napomenuti da nervni sistem bebe u razvoju još uvek sazreva, a odgovori možda neće biti tako sofisticirani kao oni koji se vide kod novorođenčeta, ili starijeg deteta. Pored toga, postoje individualne razlike i ne mogu sve bebe da reaguju na isti način na spoljašnje stimuluse. Proučavanje prenatalnog ponašanja beba je izazovno zbog ograničenih načina na koje možemo direktno posmatrati, ili meriti odgovore u materici. Napredak u tehnologiji, kao što je 4D ultrazvuk, pružio je izvestan uvid u ponašanje beba u materici, ali još mnogo toga treba naučiti.
Razumevanje ovih ranih čulnih iskustava ne samo da produbljuje naše uvažavanje složenosti ljudskog razvoja, već i naglašava važnost negovanog i podržavajućeg okruženja za buduće majke.
O programima psihološke podrške u trudnoći možete pročitati OVDE.
Comments