Tokom trudnoće telo žene se menja i prilagođava potrebama, a cilj je stvaranje optimalnih uslova za razvoj bebe. Neke od ovih promena mogu biti izraženije od drugih, mogu biti privremene, ili trajne i mogu po intenzitetu varirati od osobe do osobe.
U velikoj meri promene u telu žene su uslovljene lučenjem određenih hormona. Njihovo delovanje može se ogledati u odnosu na raspoloženje i nivo energije u toku dana, a utiču i na pojavu mučnine u ranoj trudnoći. Od najvećeg značaja su: humani horionski gonadotropin (HCG - proizvodi ga placenta i pomaže u pripremi za implantaciju i razvoj trudnoće, a može uticati na razvoj mučnine u prvom trimestru); humani placentni laktogen (hPL - takođe ga proizvodi placenta i on stimuliše rast mlečnih žlezda u pripremi za dojenje), estrogen (učestvuje u podršci razvoja trudnoće) i progesteron (povećava se tokom trudnoće i pomaže pri implantaciji, doprinosi opuštanju zglobova tako da telo može da primi rastuću matericu i pripremi se za porođaj).
Čula ukusa i mirisa značajno se menjaju tokom trudnoće. Čulo mirisa postaje jače izraženo, a može doći do promene afiniteta prema razičitoj vrsti hrane.
Tokom trudnoće dolazi do povećanja telesne mase trudnice, posebno u drugoj polovini trudnoće. Iako se ne preporučuje držanje klasičnih dijeta i značajan je optimalan unos hranljivih sastojaka, ipak je poželjno voditi računa o uravnoteženom unosu različitih namirnica. Delom će na porast telesne mase uticati i zadržavanje tečnosti u organizmu. Zbog toga će se kao tegoba često javljati otoci na ekstremitetima, koji su prolazni.
Količina krvi se značajno povećava od samog početka trudnoće, posebno tečna komponenta. To uslovljava promene u funkciji kardiovaskularnog i mokraćnog sistema i povećava sklonost ka anemijama. Povećava se i sklonost ka proširenim venama, kao i hemoroidima. Ove promene u cirkulaciji, kao i moguć pritisak uvećane materice na krvne sudove u karlici, mogu dovesti do veće izloženosti promenama krvnog pritiska, vrtoglavicama i nesvesticama.
Što se tiče ishrane i digestivnog trakta značajan je uticaj hormona, koji može izazvati promenu apetita, mučninu, povraćanje. Usporava se rad creva, a sa druge srane uvećana materica može da deluje na rad creva. Zbog toga je u trudnoći čest zatvor. Ukoliko trudnica uzima i neki preparat gvožđa zbog anemije, taj problem može biti potencijalno još izraženiji. Pitisak uvećane materice na želudac u trećem trimestru može izazivati smetnje varenja i pojavu kiseline, tj. žgaravice.
Tokom prvog trimestra trudnoće dojke postaju napete i bolne, sa izraženijom vaskularizacijom. Dolazi do stimulacije rasta i razvoja mlečnih žlezda i kanala. U kasnijem periodu trudnoće porast dojki je izraženiji, a nekada se može pojaviti beličasto/žućkasta sekrecija iz bradavica, tzv. kolostrum, koja predstavlja uvod u kasnije lučenje mleka tokom dojenja.
Ginekološkim pregledom u trudnoći mogu se uočiti promene na genitalm organima. Materica u kojoj se trudnoća razvija se višestruko uvećava, da bi se posle porođaja smanjila ponovo na približno prvobitnu veličinu. Grlić postaje voluminozniji, jače prokrvljen i u njemu se formira sluzni čep. Pred kraj trudnoće sluzni čep ispada iz grlića, što nagoveštava porođaj.
Tokom trudnoće pod dejstvom hormona i pojačane cirkulacije često se vide pozitivne promene na koži i kosi u vidu većeg volimena kose i sjajnije kože. S druge strane nakon porođaja može doći do izraženijeg opadanja kose. Pojedini delovi kože u trudnoći postaju jače pigmentisani (npr. bradavice dojki, srednja linija između pupka i stidne regije, mrlje na koži lica), što posle trudnoće nestaje. Loš estetski efekat na kožu u trudnoći je moguća pojava strija, obično na stomaku, grudima, butinama i zadnjici.
Kako u trudnoći dolazi do povećanja telesne mase trudnice, te većeg opterećenja koštano-zglobnog sistema, kao i hormonski uzrokovanog opuštanja zglobova, može doći do pojave bolova u leđima, išijasa i bolova u ligamentima. Česti su grčevi u mišićima nogu. Smatra se da na njih utiče izmenjen metabolizam pojedinih elektrolita (kalcijum, magnezijum).
Pored navedenog u trudnoći se mogu javiti i pojačana sekrecija iz vagine i sklonost ka vaginalnim i urinarnim infekcijama, veća osetljivost i krvarenje iz desni, češće krvarenje iz nosa, pojava slabijeg vida, nesanica i drugo.
Sve ove promene tela koje se javljaju u trudnoći, pa i one koje su manje prijatne su uglavnom prolazne, tj. nestaju nakon porođaja. Treba imati u vidu da na ovaj način priroda priprema telo žene za nošenje trudnoće tokom narednih 9 meseci, porođaj i kasniju brigu o detetu, te ih i treba posmatrati kao normalnu, uobičajenu i uglavnom prolaznu pojavu.
Comments