Ponavljajući, ili habitualni gubitak trudnoće pogađa oko 2% trudnica širom sveta. Predstavlja zdravstveno stanje u kojem žena doživi tri, ili više uzastopnih gubitaka trudnoće pre nego što trudnoća dostigne 20. nedelju gestacije (negde se definiše kao dva, ili više gubitka trudnoće). To može biti emocionalno razorno, ostavljajući pojedince i parove da se bore sa tugom, zbunjenošću i željom za odgovorima.
Ovi gubici trudnoće se mogu javiti primarno (bez prethodnog živorođenja), ili sekundarno (nakon što je žena već rodila barem jedno živo dete).
Ponavljajući pobačaj može biti uzrokovan raznim faktorima, kao što su:
Genetski problemi: hromozomske abnormalnosti u fetusu mogu dovesti do pobačaja.
Hormonski disbalans: nepravilni nivoi hormona (dijabetes, poremećaj funkcije štitne žlezde, hiperprolaktinemija i sl.) mogu uticati na sposobnost održavanja trudnoće.
Abnormalnosti materice: strukturni problemi u materici mogu ometati implantaciju i razvoj bebe. Tu spadaju urođene abnormalnosti (npr. septirana, arkuatna, jednoroga, ili dvoroga materica). Ove nasledne izmenjenosti strukture materice se javljaju kod oko 12-13% žena sa ponavljajućim pobačajima. Stečene promene, kao: miomi, polipi, ili Ašermanov sindrom, takođe povećavaju rizike.
Imunološki poremećaji: preterano aktivan imuni sistem može pogrešno shvatiti trudnoću kao pretnju i odbaciti je. Trombofilije: povećavaju rizik od tromboze i insuficijencije posteljice. Antifosfolipidni sindrom može imati učešće u pobačajima kod 8-42% slučajeva (Pillarisetty, 2022.)
Faktori načina života: pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, droge, starost preko 35 godina, gojaznost i loša ishrana mogu povećati rizik od ponavljanih pobačaja.
Neodređena etiologija: u do 50% slučajeva tačan uzrok ostaje nedefinisan, što posebno može izazvati anksioznost kod parova.
Prvi korak je evaluacija da bi se identifikovali potencijalni uzroci i faktori rizika. Od značaja mogu biti podaci o prethodnim trudnoćama, posebno period trudnoće kada se desio pobačaj (velika je šansa da će se desiti u istom period trudnoće) i koja je bila terapija (pojedine intervencije, kao dilatacija i evakuaciona kiretaža mogu npr. stvoriti Ašermanov sindrom, koji može doprineti ponovnom gubitku trudnoće). Takođe, važna je i ostala zdravstvena anamneza.
Ginekolog može preporučiti genetsko testiranje, hormonske analize, testiranje na infekcije, trombofilije i druge laboratorijske analize, intervencije (npr. histerosalpingografiju, histeroskopiju i sl.), ili druge tretmane prilagođene specifičnoj situaciji.
Ukoliko se nađe određeni uzrok za ponavljane pobačaje adekvatan tretman obično povećava šansu za uspešnost trudnoće.
Gubitak trudnoće, naročito kada se ponavlja, može predstavljati značajan psihološki teret i ispoljava se većom sklonošću ka psihološkim promenama: anksioznosti, depresiji, post traumatskom stresnom poremećaju i sl.
O psihološkoj podršci nakon gubitka trudnoće i u novoj trudnoći nakon gubitka možete pročitati OVDE.
Comments