Mučnina i povraćanje su česti u ranoj trudnoći. Mogu se javiti bilo kada tokom dana, iako se najčešće javljaju u jutarnjim časovima. Mučnina i povraćanje obično ne štete bebi, ali mogu uticati na kvalitet života, uključujući sposobnost za rad, ili obavljanje uobičajenih svakodnevnih aktivnosti.
Simptomi obično počinju pre 9. nedelje trudnoće i u većini slučajeva prestaju između 14. i 16. nedelje trudnoće. Nekada je taj period duži, vrlo retko traje tokom cele trudnoće. Učestalost simptoma tokom dana može varirati između 1-2 puta dnevno, do nekoliko sati dnevno, retko mučnine i povraćanje traju tokom većeg dela dana. Teži slučajevi se označavaju terminom hyperemesis gravidarum (oko 3% slučajeva), kada usled učestalog povraćanja i smanjenog unosa hrane i tečnosti dolazi do različitog stepena dehidracije i gubitka telesne mase (za 5 ili više %).
Uzrok tegoba su povišeni nivoi hormona trudnoće, pad nivoa šećera u krvi, a postoje i dodatni faktori koji doprinose pogoršanju simptoma. Faktori rizika za ozbiljnije simptome su: višeplodna trudnoća, mučnina i povraćanje u prethodnoj trudnoći, migrena, beba ženskog pola, prva trudnoća, stres, ranije mučnine tokom vožnje, gojaznost u trudnoći (Body Mass Index - BMI > 30).
Nekada i druga stanja mogu izazvati mučninu i povraćanje u trudnoći, npr. infekcije urinarnog trakta, čir, osetljivost na neku vrstu hrane, bolesti štitne žlezde, ili žučne kese. Ova stanja treba isključiti ukoliko se mučnina i povraćanje jave nakon 9. nedelje trudnoće, pojave bolovi u trbuhu, ili osetljivost, temperatura i groznica, jaka glavobolja, uvećanje štitne žlezde sa otokom na prednjem delu vrata.
Tretman
Ne postoji univerzalna terapija za svaku trudnicu, već je treba prilagoditi prema svakom pojedinačnom slučaju. Na ublažavanje simptoma mogu uticati neke promene u ishrani i svakodnevnom životu. Od značaja mogu biti: adekvatan odmor, izbegavanje hrane, ili mirisa koji provociraju tegobe, uzimanje manje količine hrane pre prve jutarnje aktivnosti, konzumiranje malih, čestih obroka sa puno ugljenih hidrata i malo masti (kao što su hleb, pirinač, krekeri i testenine). Poznata je tzv. BRATT dijeta (banane, pirinač, sos od jabuka, tost i čaj) koja sadrži malo masti i lako se svari, te može biti od pomoći, ali ne mora odgovarati svim trudnicama. Značajno je uzimanje tečnosti tokom celog dana, po nekoliko gutljaja. Od pomoći može biti đumbir u različitim oblicima (tablete, bombone, čaj...) i uzimanje prenatalnih vitamina (po nekim studijama mogu da spreče teže oblike mučnine i povraćanja).
Ako promene u ishrani i načinu života ne pomažu može se razmotriti korišćenje određenih lekova protiv mučnine i povraćanja. Pri odluci o uvođenju nekog leka treba odrediti korist u odnosu na potencijalnu štetnost leka za primenu u trudnoći. Vitamin B6 je bezbedan za upotrebu i može se slobodno koristiti. Metoklopramid je lek koji uspešno smanjuje simptome mučnine i učetalost povraćanja. Po dostupnim studijama smatra se da ne utiče toksično na bebu, te se u izraženim slučajevima tegoba može razmotriti njegova primena. Zbog mogućeg nastajanja tzv. ekstrapiramidalnog sindroma kod novorođenčeta ne preporučuje se primena ovog leka pred kraj trudnoće. Za neke lekove, kao npr. ondansetron, koji takođe uspešno smanjuju mučninu, ostaju otvorena pitanja i potrebne su dodatne studije da bi se utvrdila bezbednost u trudnoći.
Ako se razvije izražena dehidracija i slabost, tj. stanje hyperemesis gravidarum, te oralna terapija i prilagođavanje načina života ne uspeju da regulišu učestalu mučninu i povraćanje, u nekim slučajevima je potrebna kratkotrajna hospitalizacija i primena infuzionih rastvora, vitamina i druge parenteralne terapije.
Comments