Dugo je postojalo mišljenje da su bebe tokom trudnoće nesvesne svoje okoline i da su pasivno prisutne u matericama svojih majki sve do rođenja. Danas se stav u pogledu komunikacije i interakcije beba u odnosu na svoju okolinu znatno menja i sve više se ukazuje da aktivan odnos prema bebi dok je još u stomaku može pozitivno uticati na njen ukupan kognitivni razvoj.
Da bi beba mogla da prima utiske iz spoljašnje sredine od značaja je razvoj čula sluha. Sluh i slušni aparat se počinju razvijati dosta rano. U 5. nedelji počinju da se razvijaju strukture unutrašnjeg uha. Sa 12 nedelja formira se srednje uho i odgovarajuće slušne ćelije. Između 16-22. nedelje beba može da registruje određene zvukove, više kroz vibracije i preko receptora na koži. Od 23. nedelje beba može jasnije da čuje zvukove iz spoljašnjeg sveta, poput lajanja psa, a sa 26 nedelja može da čuje širi opseg zvukova, razlikuje glas majke od ostalih zvukova i može da reaguje promenama u otkucajima srca, disanju i pokretima. Od 32-35 nedelja svi delovi uha su potpuno formirani, a sluh bebe nastavlja da se fino podešava.
Zvuk koji bebe najčešće čuju, za koji se vezuju i najlakše prepoznaju je glas majke. Istraživanja sugerišu da u drugom trimestru trudnoće bebe u materici mogu postati budnije i aktivnije kada čuju mamu kako govori, ili čita naglas. Na ultrazvičnim pregledima primećeno je da na određenu muziku bebe reaguju promenom ekspresije lica i pokreta. Zvukovi koje vaša beba čuje u materici doprinose daljem razvoju sluha i mozga, koji će se nastaviti kada se beba rodi.
Kako majke, očevi i okolina mogu komunicirati sa bebom dok je još u stomaku? Dokazano je da za kognitivni razvoj i vezivanje sa roditeljima, razvoj memorije i bebinih emocija od koristi može biti pričanje, pevušenje, kao i puštanje određene muzike. Zvučne stimulacije se mogu kombinovati sa dodirom, odnosno maženjem bebe preko stomaka trudnice. Na taj način se stvara jača povezanost sa roditeljima nakon rođenja i stvaraju bolji uslovi za ukupan psiho-fizički i socijalni razvoj bebe.
コメント