U normalnim okolnostima pankreas luči optimalnu količinu insulina koji omogućava ćelijama tkiva da preuzmu šećer iz krvi i iskoriste ga za stvaranje energije. Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u tkivima ne reaguju dobro na insulin, pa se šećer iz krvi ne može normalno iskoristiti. Zbog toga pankreas pokušava da povećanjem proizvodnje insulina obezbedi dovoljnu iskoristljivost šećera. Sindrom insulinske rezistencije može često biti udružen sa grupom poremećaja koji uključuju gojaznost, visok krvni pritisak, povišene masnoće u krvi, a vremenom nivo šećera u krvi može da raste, kao i sklonost ka razvoju dijabetesa tip 2.
Faktori rizika koji olakšavaju nastanak insulinske rezistencije mogu biti psiho - fizički. Od fizičkih značajni su: prisustvo masnog tkiva u predelu trbuha (abdominalni, centralni tip gojaznosti), odsustvo fizičke aktivnosti, ishrana bogata ugljenim hidratima, trudnički dijabetes, neka zdravstvena stanja poput masne jetre i sindroma policističnih jajnika (PCO), porodična predispozicija prema dijabetesu, pušenje, starost preko 40 godina života, neki hormonski poremećaji poput Cushingovog sindroma, duža upotreba određenih lekova, kao što su kortikosteroidi, neki antipsihotici i slično.
Pored navedenih faktora, u savremenom dobu izdvaja se stres kao često doprinoseći faktor raznih patoloških stanja, jer na stres reaguje celo naše telo (o uticaju stresa na trudnoću možete pročitati ovde). U slučaju razvoja insulinske rezistencije mehanizam je sledeći: nadbubrežne žlezde proizvode hormone stresa - kortizol i adrenalin, koji pripremaju telo za reakciju na potencijalnu opasnost. Ovi hormoni pokreću oslobađanje glikogena u jetri - dugačke lance šećera, koji nam obezbeđuju energiju kako bi se nosili sa krizom.
Ponovljeni skokovi šećera kod hroničnog stresa "istroše" receptore za insulin na površini ćelija, pa vremenom pankreas mora da oslobađa sve više insulina kako bi pomogao u metabolizmu šećera, što stvara insulinsku rezistenciju.
Stres izaziva povećanje telesne težine, što je takođe povezano sa insulinskom rezistencijom. Previsok nivo kortizola dovodi do akumulacije masti. Masne ćelije, posebno one oko trbušnih organa, su „atktivne“. One oslobađaju citokine. Ovi proteini dalje ometaju pravilno funkcionisanje insulinskih receptora.
Kada insulinska rezistencija napreduje do dijabetesa, stres može biti posebno opasan zbog oslobađanja dodatnih količina šećera iz jetre pomenutim mehanizmom. To može znatno otežati kontrolu dijabetesa.
Žene sa insulinskom rezistencijom mogu biti i mršave, često su umorne, zaboravne, pospane, bezvoljne, osećaju potrebu za unošenjem slatkiša, mogu imati promene u pigmentaciji kože, posebno na pregibima, ili izrasline poput bradavica u gornjem delu tela. Kod žena često dolazi do poremećaja menstrualnog ciklusa (u vidu neredovnih ciklusa, ili izostanka menstruacija), pojave akni i pojačane maljavosti kao i otežanog ostvarivanja trudnoće. Ukoliko se trudnoća ostvari, insulinska rezistencija i razvoj mogućih komplikacija mogu biti od velikog značaja za tok i ishod trudnoće.
Radi potvrde postojanja insulinske rezistencije nakon postavljene sumnje u postojanje ovog stanja obično se rade ispitivanja iz krvi – pre svega određivanje nivoa insulina i glukoze u krvi našte (prvo jutarnja vrednost pre jela), a zatim nakon opterećenja sa 75g glukoze (OGTT test) nakon 60 i 120 min, izračunavanje HOMA indeksa, kao i određivanje A1c, tj. glikoliziranog hemogobinskog testa.
Za uspešno regulisanje insulinske rezistencije i prevenciju razvoja daljih komplikacija neophodna je pre svega potpuna promena načina života i navika. Često je neophodno konsultovanje endokrinologa, ginekologa, kao i nutricioniste i psihologa. Preporučuje se uvođenje redovne fizičke aktivnosti (makar 30 min dnevno minimum 3 dana u nedelji), regulisanje telesne mase, uvođenje pravilnih navika u ishrani (što uključuje voće, povrće, integralne žitarice, orašaste plodove, pasulj, ribu, mahunarke i ostale izvore zdravih proteina) i obezbeđivanje dovoljno odmora i sna. Po potrebi se uvode i određeni lekovi, gde osnovu terapije čine različiti oblici metformina. Uspešna borba protiv stresa je značajna u sprečavanju i poboljšanju insulinske rezistencije.
Comments