Holestaza u trudnoći predstavlja izmenjeno stanje funkcionisanja jetre i lučenja žučnih soli. Obično se javlja u kasnijem toku trudnoće (kasni drugi i treći trimestar, najčešće nakon 25. nedelje trudnoće), kod oko 1% trudnica. Nastaje kod žena sa određenom genetskom predispozicijom, gde dolazi do povećane osetljivosti na hormone koji se u većoj količini luče u trudnoći. Od značaja mogu biti i faktori okoline (npr. područje življenja, ishrana, godišnje doba i sl.).
Kao posledica svih ovih faktora dolazi do porasta serumskih žučnih soli, povećanog taloženje žučnih soli u koži, a to dalje dovodi do pojave izraženog generalizovanog svraba bez prethodno vidljivih promena na površini kože. Svrab se može javiti na bilo kom delu tela, ali obično započinje u predelu šaka i stopala, te se širi na trup i lice. Svrab se često pogoršava noću i može biti toliko intenzivan da nekada remeti kvalitet života trudnice.
Sama pojava je prolazna i obično se smiruje potpuno nakon porođaja. Može se javiti jače krvarenje nakon porođaja ukoliko dođe do smajenja nivoa vitamina K i povećanja protrombinskog vremena. Od većeg značaja su moguće posledice po bebu: kod holestaze povećava se stopa prevremenog porođaja, što se dovodi u vezu sa uticajem žučnih kiselina na povećanu kotraktilnost materice. Pored toga postoji i povećan rizik od mrtvorođenosti. To se dovodi u vezu sa uticajem porasta žučnih kiselina na kontrakciju krvnih sudova pupčane vrpce.
U postavljanju dijagnoze značajno je isključiti slična stanja (akutna masna jetra trudnoće, dermatitis, kamen u žućnoj kesi, hepatitis, preeklampsiju). U nekim slučajevima holestaze može doći i do pojave žutice, obično 1-4 nedelje nakon početka svraba. U laboratorijskim nalazima dolazi do porasta srumskih žučnih kiselina više od 10 mikromol / L. Takođe dolazi do značajnijeg porasta holne kiseline, dok je nivo henodeoksiholne kiseline blago povišen. Porast aminotransferaza može biti različito izražen. Često su povišeni i nivoi bilirubina i alkalne fosfataze.
U terapiji je značajno isključivanje progesteronskih preparata, te primena određenih lekova, kao što je ursodeoksiholna kiselina. Iako se nakon porođaja obično spontano reši problem sa holestazom, savetuje se kontrola jetrene funkcije nakon 3-6 meseci. Sklonost ka ponavljanju holestaze u narednim trudnoćama je visoka. Kod žena koje su imale holestazu u trudnoći primena kontraceptiva, tj. uticaj estrogena u kontraceptivnim pilulama može povećati sklonost ka holestazi i van trudnoće, te je kontraceptive potrebno oprezno primenjivati.
Nakon dijagnostikovanja holestaze u trudnoći neophodno je redovno praćenje stanja trudnice i bebe (laboratorijski nalazi, ultrazvučni pregledi - biometrija, protok kroz pupčanu vrpcu, količina plodove vode), te planiranje porođaja između 37. i 38. nedelje trudnoće.
Comments