Ciste jajnike su šuplje strukture ispunjene tečnim, ili polutečnim sadržajem koje nastaju u jajniku. Ove ciste se mogu razviti kod žena u bilo kojoj fazi života, ali u većini slučajeva nastaju tokom hormonski aktivnih perioda razvoja i reproduktivnog perioda. Većina je benigna i funkcionalne prirode i rešava se bez lečenja. Međutim, nekada se u cisti može ravijati maligni proces, te je potrebno cistu na pravi način kontrolisati.
Kada su ciste na jajnicima velike, trajne i bolne, ili postoji sumnja na moguć razvoj maligniteta može biti potrebna operacija koja ponekad zahteva i uklanjanje celog jajnika.
Najčešće vrste cista
Tokom urednog menstrualnog ciklusa od pojedinih struktura jajnika mogu se formirati cistične promene. Tu spadaju folikularne ciste, ciste žutog tela i teka - luteinske ciste. U trudnoći mogu nastati luteomi, koji mogu biti složenog, heterogenog izgleda i biti hormonski aktivni. Neoplastične ciste mogu biti benigne, ili maligne, a nastaju izmenjenim i prekomernim rastom ćelija unutar jajnika. Benigne promene su često serozni i mucinozni cistadenomi. Maligne neoplazme mogu nastati iz svih tipova ćelija i tkiva jajnika. Najčešće nastaju iz površinskog epitela (mezotel) i većina njih su delimično cistične lezije. Teratomi nastaju iz sva 3 sloja embrionalnih klica i sadrže ektoderm, endoderm i mezoderm. Endometriomi su ciste ispunjene krvlju koje nastaju iz ektopičnog endometrijuma. Endometriomi su povezani sa endometriozom, koja može izazvati bolne menstruacije i odnose. Policistični jajnici se karakterišu prisustvom većeg broja manjih folikula koji jajniku daju “rupičast” izgled.
Faktori rizika za nastanak cista
Neki od pominjanih faktora rizika za stvaranje ciste na jajnicima mogu biti: lečenje neplodnosti - usled homonske stimulacije tokom postupka vantelesne oplodnje; primena tamoksifena (Nolvadex) u terapiji - tamoksifen može prouzrokovati benigne funkcionalne ciste na jajnicima koje se obično povlače nakon prekida lečenja; trudnoća - ciste nastaju najčešće u drugom trimestru pod dejstvom hCG hormona; zatim i hipotireoidizam, pušenje cigareta, podvezivanje jajovoda.
Faktori rizika za nastanak karcinom jajnika su: porodična istorija, starije životno doba, bela rasa, neplodnost i nerađanje, porodična istorija karcinoma dojke i postojanje BRCA genskih mutacija.
Simptomi i znaci
Kod pacijenata bez simptoma cista se uglavnom slučajno otkrije tokom redovnog pregleda. S druge strane mogu se javiti različiti simptomi kao što su bol, ili nelagodnost u donjem delu stomaka, nekada jak akutni bol kod uvrtanja, ili pucanja ciste, bolni odnosi, opstipacija, učestalo mokrenje, neuredne menstruacije, hormonski disbalans, nadutost. Kod endometrioze česte su bolne menstruacije i odnosi. Kod maligniteta se mogu javiti gubitak na težini, slabost, otežano disanje i tečnost u trbuhu.
Dijagnoza
Nekada se cistična promena može napipati tokom ginekološkog pregleda, ali je osnovna metoda dijagnostikovanja ultrazvučni pregled, pre svega transvaginalnom sondom. Po potrebi semogu uraditi dodatna radiološka snimanja - CT, ili češće magnetna rezonanca. Definitivna dijagnoza porekla i vrste ciste se uspostavlja patohostološkim pregledom nakon operativnog uklanjanja ciste. Kao dodatne diferencijalno dijagnostičke metode navode se test na trudnoću, pregledi labortorijskih analiza, uključujući krvnu sliku, analizu urina i tumorske markere (npr. CA 125). Kod sumnje na upalni proces, tj. tuboovarijalni absces mogu se uraditi i brisevi vagine i grlića radi identifikacije uzročnika infekcije.
Terapija
U većini slučajeva jednostavne ciste prolaze spontano i ne zahtevaju poseban tretman. Farmakološka terapija se odnosi najviše na analgetike kod cista praćenih bolnim stanjem i na primenu oralnih kontraceptiva koji štite od pojave novih funkcionalnih cista. Operativna terapija može biti u vidu laparotomije i laparoskopije. Prednost se danas daje laparoskopskim operacijama kao manje invazivnim, pod uslovom da je cista odgovarajuće veličine i benignog izgleda.
Comments