Relativno često na ultrazvučnom pregledu bebe u drugom trimestru lekar primeti cistu horoidnog pleksusa. Horoidni pleksus je deo mozga koji stvara cerebrospinalnu tečnost, tj. tečnost koja cirkuliše kroz nervni sistem i štiti mozak i kičmeni stub. Ove ciste se mogu primetiti kod oko 1 do 2 procenta normalnih beba kao mala ovalna nakupina tečnosti.
Ciste horoidnog pleksusa se javljaju kao pojedinačne, ili više njih, mogu biti jasno ograničene, ili je horoidni pleksus prošaranog, tj. heterogenog izgleda. Smatra se da prisutvo ciste nije anomalija i da sama po sebi ne dovodi do poremećaja u razvoju nervnog sistema. U 90% slučajeva ove ciste spontano iščeznu do ulaska u treći trimestar (oko 28. nedelje trudnoće). Ukoliko se i zadrže do kraja trudnoće u najvećem broju slučajeva neće biti faktor koji će biti od značaja u neurološkom razvoju. Ukoliko je trudnoća niskorizična i nema drugih anomalija ukupni razvoj bebe ima odličnu prognozu.
Sa druge strane prisustvo ciste horoidnog pleksusa može da prati hromozomski poremećaj koji se označava kao trizomija 18, ili Edvardsov sindrom, gde se javlja u oko trećine slučajeva sa ovim sindromom. Sam poremećaj je dosta redak i većina beba zahvaćenih ovom hromozomopatijom se ne rodi. Ukoliko se rodi beba sa ovim sindromom uglavnom će imati teži stepen mentalne retardacije i udruženost sa raznim organskim poremećajima. Zato nalaz ciste horoidnog pleksusa zahteva detaljan ultrazvučni pregled. U slučaju nalaza pridruženih anomalija najčešće se radi upravo o trizomiji 18.
Pored ultrazvuka u dodatnoj dijagnostici može se uraditi nivo alfa fetoproteina (AFP), i
/ili kod indikovanih slučajeva - genetska konsultacija sa amniocentezom, kao definitivnom dijagnostičkom metodom.
Коментарі