Bakterijska vaginoza predstavlja poremećaj vaginalne flore koji je polimikrobnog karaktera i nastaje kao rezultat smanjenja broja laktobacila koji čine normalnu vaginalnu floru i umnožavanja velikog broja bakterija (pre svega anaerobnih npr. Prevotella, Mobiluncus, Atopobium itd., ali i nekih drugih). Neke žene imaju prolazne vaginalne promene, dok ih druge doživljavaju tokom dužih vremenskih intervala. Dosta žena sa bakterijskom vaginozom su bez subjektivnih tegoba.
Kod bakterijske vaginoze zbog smanjenja normalne vaginalne flore i umnožavanja patogenih bakterija dolazi do promene vaginalne PH vrednosti, koja je povišena iznad 4,5. U izolovanoj flori se mogu naći i retki normalni laktobacili, ali domoniraju razni sojevi aerobnih i anaerobnih bakterija koji su mnogostruko uvećanog broja.
Kao faktori rizika za nastanak ovog stanja pominju se: često ispiranje vagine, odnosi bez zaštite, česte promene partnera, pušenje, prethodno postojanje neke od polno prenosivih infekcija, npr. hlamidije, ili herpesa, prisustvo spirale. Bakterijska vaginoza se povezuje sa čestim promenama partnera, mada sam mehanizam nastanka još nije potpuno razumljiv. Poremećaj se retko javlja kod žena koje nisu imale polne odnose. Takođe, žene sa bakterijskom vaginozom imaju povećan rizik za sticanje nekih polno prenosivih bolesti (npr. HIV, gonoreje, hlamidije i herpesa tip 2), komplikacija nakon ginekoloških operacija, komplikacija trudnoće i recidiva vaginoze nakon terapije. Iako se bakterije povezane sa bakterijskom vaginozom mogu naći u muškim polnim organima, lečenje muških partnera često nije korisno u sprečavanju recidiva bakterijske vaginoze. Zbog toga se lečenje partnera ne preporučuje rutinski.
Bakterijska vaginoza se obično karakteriše pojavom: pojačanog penušavog sekreta različite boje (sa nijansama beličaste, žute, zelene, sive, ili braon boje), pojačanog neprijatnog mirisa, koji podseća na miris ribe. Mogući su iritacija, svrab, bol, mada je dosta žena asimptomatski. Često izostaju znaci zapaljenja na sluzokoži vagine i koži vulve.
Za postavljanje dijagnoze može se koristiti više metoda i skorova, npr. bojenje po Gramu, ili često Amselovi kriterijumi:
- homogeni, belo-žuti penušav iscedak koji prekriva zidove vagine;
- prisustvo tzv. “clue” ćelija na mikroskopskom pregledu (deskvamirane ćelije vaginalnog epitela na koje su nalepljene brojne bakterije);
- pH vaginalne tečnosti> 4,5;
- neprijatan pojačan miris vaginalnog sekreta, koji podseća na ribu.
Za postavljanje dijagnoze potrebno je postojanje tri od četiri kriterijuma.
U svrhu lečenja postoji veći broj preparata, kako lokalnih tako i sistemskih, koji se mogu kombinovati. Lečenje se uvek sprovodi kod žena sa simptomima koje će se u velikom broju slučajeva same javiti ginekologu. Takođe je indikovano dati terapiju i ženama koje su asimptomatske, a utvrdi se postojanje bakterijske vaginoze, naročito ako se pripremaju za neku intervenciju (ginekološka operacija, vantelesna oplodnja i sl.). Trudnicama sa simptomima treba preporučiti terapiju, a asimptomatskim posebno ako već imaju u anamnezi podatak o komplikacijama u prethodnoj trudnoći (npr. ranijem prevremenom porođaju).
Ženama treba savetovati da se uzdržavaju od seksualnih aktivnosti ili koriste kondome dosledno i pravilno tokom režima lečenja. Ispiranje vagine raznim sredstvima na tržištu može povećati rizik od recidiva, niti je dokazana korist u samom lečenju. U terapiji se dodatno mogu koristiti i razni probiotski preparati. Ukoliko se tegobe reše terapijom ne zahteva se određeno dodatno praćenje. U slučaju recidiva, koji se često javljaju, terapija se može ponoviti u istom, ili drugom režimu, po izboru lekara.
Comments