Anksioznost tokom trudnoće se odnosi na pojačano osećanje brige, straha, ili nelagode koje doživljavaju buduće majke. Iako je normalno da trudnice dožive određeni nivo anksioznosti zbog značajnih životnih promena i neizvesnosti povezanih sa trudnoćom, prekomerna, ili uporna anksioznost može imati različite efekte i na majku i na bebu koja se razvija.
Prema nekim studijama (Field et al., 2016), procenjuje se da oko 15%, pa čak do 31% trudnica (Wang X. et al. 2021) doživljava povišen nivo anksioznosti.
Anksioznost tokom trudnoće može se manifestovati na različite načine:
Opšta anksioznost: predstavlja preteranu brigu o različitim aspektima života, uključujući zabrinutost za zdravlje bebe, porođaj, roditeljstvo i druge životne promene.
Specifični strahovi: neke žene mogu razviti specifične strahove vezane za trudnoću, ili porođaj. Ovo može uključivati strah od medicinskih procedura, igala, ili specifičnih aspekata porođaja.
Panični poremećaji: trudnice mogu doživeti iznenadne i intenzivne epizode straha, ili panike, često praćene fizičkim simptomima kao što su ubrzani rad srca, kratak dah i drhtanje.
Socijalna anksioznost: anksioznost se takođe može manifestovati u društvenim situacijama, gde buduće majke mogu da se osećaju osetljivo, ili uznemireno zbog interakcija sa drugima, posebno ako primećuju osudu, ili ispitivački i neodobravajući odnos.
Faktori koji doprinose anksioznosti tokom trudnoće mogu uključivati:
Prethodne probleme u trudnoći: žene koje su imale komplikacije u prethodnim trudnoćama mogu biti sklonije anksioznosti u narednim trudnoćama.
Ličnu, ili porodičnu istoriju problema sa mentalnim zdravljem: istorija anksioznosti, ili drugih poremećaja mentalnog zdravlja kod žene, ili njene porodice može povećati rizik od anksioznosti tokom trudnoće.
Neplaniranu trudnoću, ili trudnoću sa visokim rizikom: neplanirane trudnoće, ili one koje su klasifikovane kao visoko rizične mogu doprineti povećanom stresu i anksioznosti.
Zabrinutost za zdravlje: brige oko zdravlja bebe, ili zdravlja majke mogu biti značajni izvori anksioznosti.
Nedostatak podrške okoline: ograničena podrška partnera, porodice, ili prijatelja može doprineti osećanju izolacije i anksioznosti.
Uticaj anksioznosti na zdravlje majke:
Fizičko zdravlje: visok nivo anksioznosti može doprineti problemima kao što su prevremeni porođaj i mala porođajna težina (Glover, 2014). Oslobađanje hormona stresa, poput kortizola, može povećati lučenje estrogena i oksitocina, hormona koji se inače luče pred kraj trudnoće, u pripremi za porođaj. Neke studije pokazuju da ovaj hormonski mehanizam češće efekta ima na prevremeni porođaj kod beba muškog pola (Oaks B.M. et al., 2022).
Mentalno zdravlje majke: anksioznost tokom trudnoće takođe može doprineti problemima mentalnog zdravlja nakon porođaja. Žene sa visokom prenatalnom anksioznošću imaju veću verovatnoću da dožive postporođajnu depresiju (Fairbrother et al., 2016).
Uticaj na razvoj bebe:
Neurorazvojni efekti: neka istraživanja sugerišu da anksioznost majke tokom trudnoće može imati suptilne, ali dugotrajne efekte na neurološki razvoj deteta, potencijalno utičući na kognitivne i emocionalne ishode (O'Connor et al., 2003)
Efekti na ponašanje: pojedine studije (Glover, 2015) su pronašle su vezu između prenatalne anksioznosti majke i problema u ponašanju kod dece, naglašavajući važnost rešavanja anksioznosti tokom trudnoće za dobrobit i majke i deteta. Novija istraživanja (Wang X. et al. 2021) ukazuju na različit efekat anksioznosti u trudnoći na kasnije ponašanje kod dečaka i devojčica. Anksioznost u vezi sa trudnoćom može povećati rizik od eksternalizujućih poremećaja ponašanja kod dečaka predškolskog uzrasta i poremećaja internalizacije kod devojčica predškolskog uzrasta.
Eksternalizujuće problematično ponašanje se posebno javlja u interakciji sa društvenim okruženjem (npr. agresivno ponašanje, impulsivnost, nepažnja, hiperaktivnost), dok je internalizujuće problematično ponašanje fokusirano na sebe (npr. povučenost, anksioznost, depresija, emocionalni problemi)(Nikstat A., Riemann R., 2020).
Veza između anksioznosti i trudnoće je složena i višestruka, te potencijalno može negativno uticati na dobrobit i majke i bebe. U većini slučajeva umerene anksioznosti u trudnoći se spontano rešavaju, ali izraženiji oblici zahtevaju psihološku podršku koja može biti dovoljna u rešavanju problema. Teški slučajevi mogu zahtevati i psihoterapiju, ili čak medikamentnu terapiju.
Prepoznavanje znakova anksioznosti, razumevanje njenih mogućih posledica i primena proaktivnih strategija su značajni koraci ka obezbeđivanju zdravijeg ishoda u trudnoći. Rešavanjem anksioznosti direktno i kroz traženje podrške, buduće majke mogu da obezbede pozitivno okruženje za sebe i svoju bebu.
Psihološku podršku u trudnoći možete naći na Instagram stranici: @trudnickidijalozi
Comments