Anemija u trudnoći i nakon porođaja je značajan globalni zdravstveni problem. Smatra se da oko 38% žena ima anemiju, koja nastaje uglavnom zbog nedostatka gvožđa. Drugi uzroci uključuju: nedostatke u ishrani, hemoglobinopatije, infektivne i hronične bolesti i, retko, malignitet. Češća je pojava anemije u slabije razvijenim sredinama, sa nižim socio-ekonomskim stanjem.
Svetska zdravstvena organizacija definiše anemiju u trudnoći kada je hemoglobin (Hgb) <110 g/L u prvom trimestru trudnoće i <105 g/l u drugom i trećem trimestru. Tokom trudnoće javljaju se fiziološke promene u organizmu trudnice, pri čemu dolazi do povećanja zapremine plazme uz manji porast crvene ćelijske loze što rezultira hemodilucijom, koja se označava kao 'fiziološka anemija'. Zbog ove pojave često postoji nivo Hgb <105 g/L u drugom i trećem trimestru trudnoće, koji se uglavnom koristi kao prag za propisivanje terapije.
Pre planiranog začeća treba uzeti u obzir faktore rizika za razvoj anemije u trudnoći, koji uključuju mlađi uzrast (<18 godina), multiparitet, prethodni nedostatak gvožđa, kraći interval između dve trudnoće, nepovoljniji socioekonomski status, lošu ishranu, hemoglobinopatije, hroničan gubitak krvi i parazitske bolesti. Takođe je poželjno identifikovati žene sa povećanim rizikom od posledica anemije, kao što su žene sa rizikom od krvarenja pri porođaju, koje imaju poremećaje krvarenja, zatim koje su na antikoagulantnoj terapiji, ili koje iz verskih, ili kulturnih razloga mogu odbiti krvne proizvode.
U analizi i otkrivanju trudnica sa anemijom od značaja je laboratorijski nalaz kompletne krvne slike i feritina. Prema britanskom vodiču za zbrinjavanje deficita gvožđa u trudnoći skrining rizičnih trudnica treba uraditi u 28. gestacijskoj nedelji trudnoće. Ukoliko je vrednost feritina < 30 µg/l preporučuje se suplementacija preparatima gvožđa 100-200mg/dan.
Što se tiče uticaja anemije tokom trudnoće na fetus – fetus je relativno zaštićen od efekata nedostatka gvožđa, mada može postojati veza sa određenim neželjenim perinatalnim ishodima uključujući intrauterini zastoj rasta, prevremeno rođenje i nisku porođajnu težinu, sve to povezano sa određenim rizikom od veće smrtnosti. Nedostatak gvožđa tokom prvog trimestra ima veći negativan uticaj na rast fetusa nego anemija koja se razvija kasnije u trudnoća.
Postporođajna anemija ostaje uporan i ozbiljan problem javnog zdravlja u mnogim delovima sveta. Definiše se kao nivo hemoglobina < 110 g/l u prvoj nedelji nakon porođaja, odnosno < 120 g/l 8 nedelja nakon porođaja. Iako se očekuje da će se zalihe gvožđa majke popuniti nakon porođaja, prevalencija anemije kod žena nakon porođaja ostaje prilično visoka kako u razvijenim (22–50%), tako i u zemljama u razvoju (50–80%). Postporođajna anemija je uglavnom uzrokovana nelečenim antenatalnim nedostatkom gvožđa, ili anemijom i prekomernim gubitkom krvi tokom, ili nakon porođaja. Često je u pitanju
anemija zbog nedostatka gvožđa (tzv. IDA), koja predstavlja stanje u kome nema dovoljno gvožđa u telu da bi se održala normalna fiziološka funkcija tkiva, odnosno krvi, mozga i mišića. Smanjenje serumskog feritina ispod 30 µg/l ukazuje na nedostatak gvožđa. Ukoliko je nakon porođaja vrednost hemoglobina < 100 g/l preporučuje se suplementacija preparatima gvožđa tokom minimum 3 meseca.
Nelečena postporođajna anemija utiče na dobrobit i majke i deteta. Kod majki može doći do samnjene funkcije imuniteta, sa povećanom osetljivošću na nastanak različitih infekcija, poremećaja postporođajne kognicije, radne sposobnosti, lakšeg zamaranja i poremećaja emotivnog reagovanja i odnosa prema bebi. Takođe veća je sklonost ka postporođajnoj depresiji, većem opterećenju kardiovaskularnog sistema i poremećaju funkcije štitne žlezde.
U prevenciji i terapiji anemije u trudnoći i postporođajnom periodu, prema određenim smernicama, od značaja je blagovremeno davanje saveta trudnicama o pravilnoj ishrani i ponašanju, kako bi se optimizovao unos gvožđa, kao i odgovarajuće praćenje laboratorijskih nalaza koji mogu da ukažu na pojavu anemije. U ishrani se preporučuje upotreba namirnica bogatih gvožđem (spanać i drugo lisnato povrće, pasulj, sočivo, bundeva, kajsija, žitarice, krompir, špargla, grašak, ostrige, piletina, jagode... ). Značajne su i namirnice bogate vitminom C, dovoljan unos tečnosti (pri tome smanjiti unos čajeva zbog sadržaja tanina, supstance koja smanjuje apsorpciju gvožđa). Od značaja je i adekvatan odmor sa dovoljno sna i izbegavanje iscrpljivanja organizma.
Važno je identifikovati ako je moguće one žene koje još nisu anemične, ali su u riziku od nedostatka gvožđa, na primer one sa prethodnom anemijom, intervalom među trudnoćom manjim od godinu dana, višeplodnom trudnoćom. Njjima se može ili empirijski ponuditi oralno gvožđe, ili proveriti serumski nivo feritina da bi se identifikovalo smanjenje gvožđa. Feritin takođe treba proveriti kod žena sa poznatom hemoglobinopatijom.
Kod dijagnostikovane anemije odmah treba započeti tretman sa oralnim preparatima gvožđa kao lekovima izbora, sa procenom nivoa hemoglobina 2-4 nedelje kasnije. Ovi preparati se primenjuju obično jednom dnevno sa čašom vode, ili soka od pomorandže na prazan stomak, jedan sat pre jela, pića, ili drugih lekova, osim gvožđe III hidroksid polimaltoze, oblika oralnog preparate gvožđa koji se koristi uz jelo, ili neposredno posle. Preparati u opticaju su soli gvožđa: sulfati, glukonati i fumarati. Kada se započne terapija obično traje 3-6 meseci. Kod nekih preparate gvožđa mogu se javiti neželjena dejstva tokom primene: mučnina, zatvor, grčevi u trbuhu i bol u želucu, dijareja, tamna prebojenost stolice i sl. Efekti zavise od doze i načina primene, te se mogu ublažiti uzimanjem oralnih preparata uz jelo, ili u manjoj dozi, ali onda terapija treba da traje duže zbog manje resorpcije.
U novije vreme se na tržištu mogu naći preparati sukrozomalnog gvožđa kod kojih je smanjena mogućnost pojave neželjenih efekata tokom korišćenja. Ovi preparati sadrže gvožđe-pirofosfat i dva omotača – fosfolipidni sloj i sloj estara sukroze i masnih kiselina. Ovakav sastav omogućava da preparat prođe nerazgrađen kroz želudac, bez iritacije sluzokože i potpuniju resorpciju endocitozom.
Ukoliko žene imaju netoleranciju, ili ne reaguju na oralno gvožđe, zatim u stanjima gde je poremećena apsorpcija gvožđa (npr. nakon nekih gastroenteroloških operacija), ili je trudnoća uznapredovala, tj. nakon 34. gestacijske nedelje, pa nema vremena za postepeno poboljšanje nivoa gvožđa, ili nakon porođaja sa gubitnom krvi > 500ml, i/ili kod niskog nivoa gvožđa nakon porođaja - mogu se u terapiji primeniti parenteralni oblici preparata gvožđa. Parenteralna primena podrazumeva intravensku, ili intramuskularnu aplikaciju preparate gvožđa. Među ovim preparatima se pominju: gvožđe dekstran, kompleks gvožđe-sukroza, kompleks gvožđe Na-glukonat.
Moguća neželjena dejstva kod parenteralne primene su: lokalna prebojenost na mestu primene i bol kod intramuskularne primene, glavobolja, bolovi u zglobovima, povišena temperatura, mučnina i povraćanje, bol u leđima, urtikarija, bronhospazam i vrlo retko reakcije preosetljivosti na dati preparat.
U određenim slučajevima, kao što su masivna akušerska krvarenja postoji potreba za davanjem transfuzije krvi i krvnih derivata. U akušerskim jedinicama treba da postoje jasni kriterijumi za davanje transfuzije i ako je moguće, obebedi informisanost i pismeni pristanak pacijentkinje.
Kod blagovremenog prepoznavanja rizičnih grupa pacijenkinja i započinjanja peroralne terapije na vreme, znatno se može smanjiti potreba za parenteralnom i tranfuzionom terapijom.
Comments